Kako PBL transformiše učionice?

Prisetite se na trenutak svoje škole. Sećate li se kako je izgledala učionica, klupe, zidovi? Da li se sećate gde je stajao nastavnik, kako se obraćao učenicima, ko je i kad odgovarao?

Da li ovo zvuči poznato?

  • Drvene klupe, po dvoje đaka u klupi. „Problematični“ đaci u poslednjim klupama, „štreberi“ u prvim.
  • Poneka slika ili fotografija poznatih naučnika na zidovima. Tu je i periodni sistem elemenata. Sveti Sava se podrazumeva.
  • Nastavnik sedi za katedrom, povremeno ustaje da nešto zapiše na tabli ili održi predavanje. Možda prošeta uzduž učionicom.

Ovako su manje-više oduvek izgledale učionice, a broj onih koji su uspešno završili škole i postali profesionalci, svedoči da je ovo okruženje u kome može da se nauči. I to nije sporno. Pitanje je samo da li je ovo najbolje okruženje za učenje i da li je svako dete dobilo šansu da nauči. Odgovor je – verovatno ne.

Učenje zasnovano na projektima unapređuje metodologiju učenja, menja ulogu nastavnika, ali i transformiše okruženje u kome se uči.

Kako PBL transformiše učionice?

Učenje zasnovano na projektima fokus pomera sa nastavnika na đaka, a način učenja sa pasivnog primanja informacija na aktivno istraživanje. Ova promena u načinu sticanja znanja neminovno dovodi do promena u učionici i to na dva načina – atmosfera u učionici se menja i sam izgled učionice se menja.

Drugačija atmosfera i dinamika rada je prva promena koja se oseti pre nego vidi. Učenje zasnovano na projektima podstiče saradnju, udruživanje i timski rad. U PBL učionici deca se slobodno kreću, komuniciraju i okupljaju oko problema. Aktivno se slušaju i nadovezuju jedni na druge. Niko nije zapostavljen. Nema više situacija u kojoj su neka deca isključena zato što sede sama ili im treba više vremena da razumeju rečeno. Nema više oslanjanja na nastavnika da neke stvari objasni. Deca uče jedna od drugih.

Najveća vidna promena je u samom izgledu učionica. Čini se da se izgledu učionica ne posvećuje dovoljno pažnje što iznenađuje kad se setimo koliko se istraživanja bavi uticajem okruženja na produktivnost. Kompanije ulažu dodatna sredstva kako bi prostorije za njihove zaposlene predstavljale prijateljsko okruženje koje ima pozitivan uticaj na raspoloženje i uspeh u radu. Ova vrsta ulaganja izostaje u sistemu formalnog obrazovanja.

Imajući u vidu promene u metodologiji, za očekivati su i promene u radnom, odnosno učećem prostoru. Ako želimo da deca sarađuju potrebni su stolovi koji će ih okupljati umesto razdvajati. Ako želimo da brzo dobijaju informacije, treba im obezbediti tablete i pristup internetu. Ako želimo da imaju kreativni pristup rešavanju problema, potrebno je obezbediti materijale za rad nalik onima za bavljenje hobijem. Ako želimo da ih učionica poziva umesto odbija, potrebno je da deca imaju svoje mesto za opuštanje, sigurnu zonu. Ako želimo da se đaci osećaju prihvaćeno i primećeno, umesto slike Dositeja Obradovića, na zidovima bi trebalo da su njihovi radovi i njihova rešenja.

Sve ovo je potrebno kako bi okruženje imalo pozitivan uticaj na đake, ali, još važnije, potrebno je zato što DECA TO ŽELE.

PBL prostor za učenje – primer

  • Kada je 2005. godine Robert F. Kennedy Charter srednja škola u SAD-u dobila prostor koji mogu da pretvore u učionice, umesto da angažuju spoljnog eksperta, pitali su svoje đake šta žele. Đaci su dobili pomoć mentora sa Univerziteta za arhitekturu, ali su sami morali da odgovore na niz pitanja o tome šta žele od prostora, kakvo kretanje žele u prostoru, kakvu atmosferu žele…

Rezultat je enterijer zgrade koji ne liči ni na jednu školu. Đaci su odabrali koncept otvorenog prostora – umesto tradicionalnih učionica otvorene prostore za učenje koji nisu razdvojeni vratima i bravama. Želeli su i kompijuterski centar i prostor za umetnost. Šta nam ovo poručuje? Deca žele prostor za učenje koji podstiče slobodno kretanje, istraživanje i stvaranje.

PBL prostor za učenje – preporuke

U razvijenim zemljama učionice se već menjaju i to prateći jednostavne preporuke:

  1. kreiranje fleksibilnog rasporeda stvari u prostoru – to je raspored koji se može svakog trenutka promeniti tako da odgovara specifičnostima zadatka, ali i potrebama dece
  2. korišćenje nameštaja kojima je maksimizirana korisnost – podrazumeva upotrebu nameštaja koji se može koristiti na više načina, koji omogućava kretanje i garantuje udobnost
  3. integracija tehnologije – uređaji poput tableta, mobilnih telefona i laptopova su deo stvarnosti današnje dece i omogućavaju im dostupnost informacija u svakom trenutku
  4. vođenje računa o osvetljenju – halogene sijalice se zamenjuju prirodnim osvetljenjem i onim koje ga imitira, poput kućnih lampi koje kreiraju prijatnu atmosferu

Ponekad su dovoljne male promene u prostoru da bi se primetile velike promene u radu. Organizujte prostor koji podstiče saradnju – dajte đacima jastuke kako bi okupljeni u grupe sedeli na podu ili spojte stolove kako bi đaci imali dovoljno mesta za različite materijale i izvore koje koriste. Uvek imajte na umu oblast na koju se projekat odnosi. Omogućite im kontakt sa zajednicom, obezbedite im pristup informacijama. Izvedite ih napolje! Svet čeka da ga otkriju.

Autorka teksta: Jelena Milošević

Izvori:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSСрпски језик
en_GBEnglish (UK) sr_RSСрпски језик