Šta je savremena karijera?

Početak godine je obično dobar povod da sednemo, udahnemo duboko i rezimiramo rezultate. Stoga ću biti slobodan da pre nego što odgovornim na pitanje šta je moderna karijera, zastanem i ponosno se osvrnem i pogledam kako je Kad porastem biću… program obrazovanja za karijeru porastao – a u njegov razvoj smo uložili tri godine – čini mi se da bi se njegova svrha najbolje opisala sledećim rečima, Petra Uroševića, alumniste našeg programa: 

„Veoma sam zadovoljan kako je prošao kamp. Stekao sam nove drugare i puno toga sam naučio o sebi. Sada bolje razumem ko sam i osećam da mogu sve!“

Sve što sam do sada sa svojim timom uradio na polju obrazovanja za karijeru i preduzetništvo bio je pokušaj da iza sebe ostavim edukativni program koji mogu kreirati samo eksperti u obrazovanju, ljudi pozvani da takve procese stvaraju. Ali u našoj zemlji ima mnogo drugih lidera u obrazovanju koji su još više pozvani da pričaju o ovoj temi, praktičara i naučnika čije je mišljenje još važnije. Zašto onda o ulozi obrazovanja za karijeru u Srbiji govorim ja, omladinski radnik iz Connectng-a, kada u našoj zemlji postoji toliko stručnjaka koji znaju mnogo više od mene?

Ukoliko ste nas do sada pratili verujem da ćete odgovor na ovo pitanje naći sami. Želim samo da istaknem da postoje prilike koje padaju u oči praktičarima omladinskog rada dok izmiču nastavnicima, projektnim menadžerima i liderima u obrazovanju. Više od 2000 polaznika naših obrazovnih programa nam daje pravo da i mi nešto kažemo.

Naš rad zasnovan je na uverenju da će nam postojeće i buduće tehnologije omogućiti da svi zajedno doživimo dugo željeno blagostanje, ali samo pod jednim uslovom – moramo da pripremimo našu decu da upravlja tehnologijom, a ne da tehnologija upravlja njima. Neki će reći da sam futurista, ja ću reći da je to samo moja odluka da primećujem isključivo pozitivne stvari koje tehnologija nosi sa sobom. Svesno odbijam da se prilklonim ludistima i ostavljam vama da sami proverite da li moji pogledi imaji smisla i za vas.

Danas po prvi put u ljudskoj istorijii više ljudi umire od prejedanja nego od gladi; više ljudi umire od starosti nego od zaraznih bolesti; više ljudi počini samoubistvo nego što pogine u svim ratovima na svetu zajedno. Uspeli smo da glad, epidemiju i rat dovedemo na istorijski minimum. Naš svet se promenio i to je činjenica. Živimo u vremenu na klik. Okruženi smo znanjem. Stvari se dešavaju svetlosnom brzinom. Neki tamo “ljud” u Silicijumskoj dolini predano radi na svojoj viziji da nas ljude preseli na Mars. Broj patenata je danas 4 puta veći u odnosu na period od pre 30 godina. Telefon na kojem sam napisao ovaj članak “snažniji” je od najboljeg kompjutera od pre 20 godina.Uzbudljivo je danas živeti! Mi smo jedna privilegovana gomila.

Od svega gore navedenog mene, kao profesionalnog edukatora, najviše interesuje kako će izgledati obrazovanje u tom novom svetu, pa zato i ne čudi što mi različita pitanja padaju na pamet, poput: Koja je uloga obrazovanja? Kako će izgledati škole? Kako će izgledati nastavni materijal? Kako će izgledati učionica? Kako će izgledati mašina-edukator? Kako nemam vremena da ovde i sada odgovorim na sva prethodno postavljena pitanja fokusiraću se na fundametalno pitanje ovog članka: Šta je savremena karijera?

Da bi na ova pitanje odgovorio potrebno je da svi dođemo na isto razumevanje koncepta karijere, jer taj pojam, iako svima dobro poznat, ima različita značenja za različite ljude u zavisnosti od njihovih kulturnih vrednosti, roda i društvenog statusa. Zbog toga je važno da razumemo da danas u doba ekonomije znanja “doživotni poslovi” više nisu aktuelni, dok “multi-karijera” postaje norma ili drugim rečima fleksibilnost postaje ključ u predstojećim godinama. To znači da je lineran put napredovanja koji glasi – samo ti budi dobar u školi, završi je i nađi posao i doživi penziju na tom poslu – više ne postoji! Vreme sigurnosti je prošlo!

Mi danas živimo u drugačijem svetu. Pored svih gore navedenih stvari koje su se prilagodile karijera se takođe transformisala u jedan lepršavi životni stil koji danas predstavlja skup rezultata različitih aktivnosti pojedinca u poslovnom, porodičnom i društvenom životu. Ona se danas vratila sebi, ponovo je postala radoznalo dete, koje se neprestano igra, uči i radi ono što voli. Međutim sistem koji treba da stvori generaciju preduzimljivh mladih ljudi još uvek nije transformisan!

Naš trenutni obrazovni sistem utemeljen je pre 350 godina, a potom je prilagođen potrebama 1.0 industrijske revolucije pre više od 150 godina. Međutim, ekonomija se od tada neverovatno transformisala, dok je naš obrazovni sistem ostao isti. Industrije koje danas dominiraju našom ekonomijom nisu postojale pre samo 5 ili 10 godina.

Dobit kompanija širom sveta se rapidno uvećava, ali se paradoks ogleda u tome što nezaposlenost neprestano raste. Problem je što naše škole „serviraju“ znanje, testirajući učenike iznova i iznova! One jednostavno ne proizvode dovoljan broj inovatora i kreativaca. Svedoci smo da davno prevaziđeni model ne uči učenike kako da uče i misle. Ovo nije pretnja samo za budućnost već i za sadašnjost naše zemlje.

Stoga je važno da pripremimo našu decu kako da upravljaju svojom karijerom. Naša odgovornost jeste u kreiranju obrazovnog sistema koji će dati prioritet veštinama poput kreativnosti, preduzetništva, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema, saradnje, komunikacije i tako gotovo sigurno proizvesti inovativnije i prilagodljivije stanovništvo. Savremena karijera zahteva savremene škole i okruženje!

Stoga želim da ovaj tekst završim citatom Klejtona M. Kristensena:

“Neće preživeti najsnažnija vrsta, ni najinteligentnija, već najprilagodljivija”. Klejton M. Kristensen, Inovatorova dilema 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSСрпски језик
en_GBEnglish (UK) sr_RSСрпски језик