Intervju: Nikola (menti) i Nikola (mentor) dele sa nama utiske o Kad porastem biću… programu

Nakon kampa u Mokrin House-u 14-ro Kad porastem biću… polaznika iz Pančeva, Niša, Kragujevca, Kruševca, Sremske Mitrovice i Zaječara nastavilo je sa svojim razvojem kroz mentorski program. Mentorski program počeo je 15. avgusta i traje 3 meseca. Podrazumeva da se mentor i mentij sastanu najmanje 10 puta. Cilj je da mentiji u tom periodu osveste svoje potencijale i da u odnosu na njih donesu odluku za svoj dalji razvoj. Svog mentora polaznici Kad porastem biću… programa upoznali su na dvodnevnom treningu za mentore i mentije na Avali 10. i 11. avgusta.

Kako zaista izgleda mentorski program najbolje možemo da razumemo ako se usudimo da sednemo i popričamo sa njihovim učesnicima. Zato sa vama delimo još jednu mentorsku priču, ovoga puta sa vama zumiramo Nikolu i Nikolu 🙂 

Pitanje: Recite nam ukratko nešto o sebi i svojim interesovanjima.

Nikola V: Moje ime je Nikola Veljković. Sertifikovani sam omladinski lider od strane Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR). Od 2015. godine sam aktivan u organizaciji Connecting i jedan sam od pokretača edukativnog programa za mlade „Kad porastem biću…“ na čijem sam razvijanju radio prve dve godine kao koordinator programa. Pored omladinskog rada, bavio sam se muzikom 11 godina, a trenutno sam najviše angažovan u oblasti video produkcije čime se aktivno bavim poslednjih 6 godina. 

Nikola A: Moje ime je Nikola, imam 19 godina i živim u Kragujevcu. Završio sam srednju medicinsku školu kao odličan učenik sa diplomom za poseban doprinos školi, s tim da su mi se interesovanja u međuvremenu promenila tako da se sada bavim influenserskim radom, preciznije glumom i fotografijom. Neko sam ko voli dosta da putuje i na taj nacin stiče nova prijateljstva, redovno treniram, uvek sam dobro raspoložen jer smatram da i u najmračnijim situacijama moramo pronaći nešto pozitivno jer je po mom mišljenju osmeh smisao života.

Pitanje: Zašto ste se prijavili za učešće u ovom programu?

Nikola V: Iz ugla jednog od pokretača „Kad porastem biću…“ programa, jako mi je drago kada vidim da neki vredni ljudi i dalje rade na tome da se ovaj program dalje razvija i unapređuje sa ciljem da mladima ponudi još bogatije i potpunije iskustvo. Tu sam, jer mi je drago da u tome mogu da pomognem i doprinesem svojim iskustvom. Mislim da mogu da ponudim mnogo toga jer sam svoju karijeru razvijao u različitim pravcima i mnogo radio na svom ličnom razvoju koristeći najrazličitije opcije koje su mi se pružale, a pri tom radim sa mladima i mogu da razumem njihove potrebe. Pored toga, znam koliko je meni mentorska podrška značila i koliko još uvek znači, i smatram da svaka osoba zaslužuje isto.

Nikola A: Učešće u kampu sam dobio kao nagradu za najboljeg preduzetničkog lidera na republičkom takmičenju iz preduzetništva.

Pitanje: Šta je to što ste stekli uz učešće u KPB-u a što biste izdvojili kao najznačajnije?

Nikola V: Malo širu sliku o tome kako “influenseri” funkcionišu i o procesu stvaranja jednog video formata sa kojim se do sada nisam susretao. Takođe, mislim da sam stekao i jednog novog potencijalnog saradnika, pošto se bavimo stvarima koje imaju dosta dodirnih tačaka, pa postoji mnogo prostora da u budućnosti sarađujemo na nekim projektima. A uvek mi je drago da srađujem sa ljudima koji su odgovorni i kreativni.

Nikola A: Stekao sam sposobnosti lakšeg donošenja odluka i samospoznaje. Pored toga nešto što bih istakao jesu prijateljstva i to zaista iskrena, jer sama činjenica da se i danas, nakon toliko meseci svakodnevno sa vecinom prijatelja sa kampa čujem je dokaz tome. Jednostavno sa nekim zaista “kliknete”.

Pitanje: Sada kada je mentorski proces skoro pri kraju, kako biste definisali mentorstvo?

Nikola V: Proces otkrivanja i istraživanja, aktivnog slušanja i preispitivanja, razumevanja i podrške. Uvek i bez izuzetaka. Pored toga, stičem utisak da je važno naći i zajedničke imenitelje, tj stvari oko kojih se najviše poklapamo i oblasti u kojima možemo ostvariti najbolje rezultate kroz proces mentorstva…  Mada, pomenuvši rezultate želim da istakem i da, koliko god bili bitni, ne treba juriti rezultate već se fokusirati na proces. Jer mentorstvo jeste proces. Neophodno je da to bude jedan zdrav i iskren odnos u kom postoji međusobno poverenje i odgovornost, a kroz takav proces rezultati će se u nekom obliku, pre ili kasnije, svakako pojaviti.

Nikola A: Mentorstvo bih definisao kao redovno, opušteno razgovaranje sa nekim čija su interesovanja slična vašim, s tim da je vaš mentor stariji, iskusniji pa samim tim imate mogućnost zajedničkog promatranja raznih “postupaka”.

Pitanje: Kako vase mentorstvo izgleda?

Nikola V: Nikola je super osoba kod koje primećujem veliku želju za uspehom u oblastima njegovog interesovanja. Pored toga, veoma je preduzimljiv i kreativan, a jasno mu je da se uspeh postiže isključivo odgovornim angažovanjem. Sa takvom osobom je bilo veoma lako sarađivati. Sastanke smo održavali redovno, uglavnom na svakih 6-7 dana. U početku smo se bolje upoznali, pričali o Nikolinim ciljevima, planovima i stvarima kojima se sada bavi, a postepeno spontano prelazili i na druge teme. To nas je dovelo do toga da na kraju fokus našeg mentorstva stavimo na video montažu (kao naš zajednički imenitelj), a veoma me raduje i da je Nikola kroz razgovor postao zainteresovan za omladinske razmene i slične projekte. Nadam se da će to interesovanje pretvoriti u neku konkretnu akciju, a ja ću mu ostati na raspolaganju za bilo kakav vid podrške, iako smo zvanično naš mentorski proces priveli kraju.

Nikola A: Naš dogovor je bio da nam se sastanci zasnivaju na spontanim razgovorima o temama koje su nama trenutno aktuelne i zanimljive.

Pitanje: Koji je bio vaš najveći A-ha momenat tokom ovog programa?

Nikola V:  Hmm… Rekao bih da je ceo proces za mene bio pun takvih momenata, pun raznih spoznaja o mladima i njihovim navikama, važnosti otvorene i iskrene komunikacije, postavljanju adekvatnih pitanja i svojim mentorskim sposobnostima.

Nikola A: Taj momenat je bio onog trenutka kada sam shvatio koliko postoji mladih ljudi koji su veoma talentovani na raznim poljima i svi su uporni da uspeju u onome što rade, ta činjenica je nešto što mene zaista čini srecnim i ujedno mi daje dodatnu snagu i želju za napredovanjem.

Pitanje: Šta biste poručili mladima koji bi se razmišljali da li da se prijave za KPB?

Nikola V: Ako razmišljate da li da se prijavite, ne samo za “Kad porastem biću…”, nego za bilo koji program, radionicu, volontiranje, šta god, definitivno preporučujem da prestanete da kalkulišete i uradite to! U životu nam se otvaraju mnoge prilike za lični i profesionalni razvoj, za sticanje novih prijatelja, putovanja itd, a što više tih prilika koristimo, više novih i kvalitetnijih nam dolazi. I na taj način rastemo, podižemo kvalitet našeg života, okružujemo se ljudima koji nam prijaju… Sve to zvuči super, zar ne? Ali na žalost, u ljudima je često prisutna doza nesigurnosti, strah od izlaska iz zone komfora, koji nas sputava da od života napravimo ono što želimo. Zato, ponavljam, ne kalkulišite previše, samo uradite to što vam je palo na pamet! Šta god da se desi, nešto korisno ćete iz toga dobiti…

Nikola A: Mislim da su prethodni odgovori već dovoljan razlog i veoma dobar opis kampa i razloga zašto bi trebalo da budu deo njega ali uz to bih takođe dodao: Ukoliko želite jedno veoma lepo, interesantno, opušteno i unikatno životno iskustvo, na ovom program ćete ga steći.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSСрпски језик
en_GBEnglish (UK) sr_RSСрпски језик