Zdravo svima, ja sam David Gojković i ovogodišnji sam učesnik kampa “Kad porastem biću…”. Poslednja sam godina srednje škole i IB programa koji pohadjam u Srbiji. Iako ljudima ostavljam utisak veoma odlučne osobe – to nije slučaj, ali je to upravo razlog zašto kada sam čuo od svojih prijatelja za ovaj program bio rešen da se prijavim za isti. U nastavku teksta ću vam objasniti zbog čega me je privukao program, jer kao što se može primetiti nije bilo oklevanja za prijavljenje na isti.
Za kamp sam prvenstveno saznao od bivših učesnika, čija su me iskustva i utisci privukli da se i ja prijavim. Imao sam prilike da čujem iskustva bivših učesnika kampa, koji sada ili rade u Connecting-u ili su volonteri istog i zapravo je svako od njih izašao sa pozitvnim iskustvom i praktičnim znanjem koje svakodnevno dele sa svojim vršnjacima.
Mogu reći da su moja očekivanja za kamp bila izuzetno velika upravo zbog svih priča bivših učesnika koja sam imao prilike da čujem, a da li je kamp opravdao moja očekivanja možete saznati u nastavku teksta!
Obijasnio bih na samom početku koncept kampa za sve one koji prvi put čuju za isti. Ukratko, u pitanju je obrazovni program koji za cilj ima da kroz neformalno obrazovanje
prenese mladim ljudima vrednosti i znanja koja će ih kasnije voditi kroz život. Program se sastoji iz više različitih etapa i traje devet meseci tokom kojih učesnici dobijaju potpunu podršku od Connecting tima i svojih mentora za njihov rad na profesionalnom putu. U ovom tekstu ću isključivo pisati o svojim utiscima sa šestodnevnog kampa – koji se ove godine održao u Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima. Iako ovo trenutno pišem nakon nešto malo više od mesec dana nakon završetka kampa, mogu vam reći da se moji utisci još uvek nisu slegli!
Za kamp sam se prijavio spreman i odlučan da učim, ne samo od mentora i predavača na kampu, već i od svojih vršnjaka. Video sam kamp kao savršenu priliku za unapredjivanje ne samo liderskih već i komunikacijskih veština. Kao jedan od bitnijih aspekata kampa izdvojio bih rad sa vršnjacima i upravo razvijanje timskog duha kroz razne interaktivne aktivnosti koje su nam upravo pomogle da se opustimo i zbližimo. Kroz mnogobrojne aktivnosti Connecting tim nam je pokazao važnosti timskog duha i sagledavanja stvari iz različitih perspektiva i to da su fleksibilnost i adaptacija u radu sa drugim ljudima veoma bitni. Upravo su to samo neke od vrednosti Connecting-a koje su mi se najviše dopale.
Još pre samog početka kampa najviše sam se radovao radu sa mentorima koji pomaže učesnicima, kako u razvoju na ličnom nivou, tako i na profesionalnom. Iako sam, ja lično, bio učesnik velikog broja programa i seminara u inostranstvu i u Srbiji, mogu da pohvalim ovaj kamp da se istakao kao jedan meni veoma drag kamp sa kog sam izašao sa velikim iskustvom i puno poznanstava.
Izdvojio bih želju i volju svih učesnika za rad i upoznavanje sa drugim ljudima. Svako od nas je došao iz različitih krajeva Srbije sa drugačijim stavovima, verovanjima i vrednostima. Mogu vam odmah reći – i skloniti sve dileme sa strane – da se upravo u takvom okruženju može najbolje razviti i napredovati. Taj momenat izlaženja iz komfort zone do kog stignu svi – pre ili kasnije – je upravo glavni “Aha!” momenat kada ukapirate da ipak niste svi tako različiti i da zapravo delite i više vrednosti nego što ste mislili sa drugima. Takođe bih dodao i otvorenost učesnika kampa i spremnost da upoznaju svakoga bez bilo kakvih predrasuda i kasnije grade zajedničko poverenje.
Možemo se složiti da je danas izuzetno teško verovati nekome i imati potpunu sigurnost u nekoga. Strpljenjem i davanjem do znanja vašem sagovorniku da ste spremni i zainteresovani da čujete šta ima da kaže je veoma važno, jer je to jedan od glavnih preduslova za poverenje. Pre svega toga, da bismo verovali nekome, prvo moramo verovati sebi – što mladim ljudima danas predstavlja veliki problem – i smatram da je kamp “Kad porastem biću..” upravo savršen prilika za sve mlade ljude da se oslobode i bolje upoznaju sebe, jer je upravo to prvi korak ka nekim većim dostignućima.
Connecting tim je bio u apsolutno svakom trenutku tu za sve što nam je bilo potrebno – od mutilice za kafu pa sve do preporuka za najbolji video za igru „Just Dance“ – i mogu reći da govorim u ime svih učesnika kada kažem da smo im prezahvalni na tome!
Bližimo se kraju teksta, a vi se sigurno pirate da li je kamp opravdao moja očekivanja? Koliko god sam pokušao da ne ostanem pristrasan i da gledam na stvari objektivno mislim da ste došli do zaključka da je odgovor jedno veliko – DA! Ne bih dodao ništa više osim toga da se radujem sledećoj etapi projekta i to da ne mogu da dočekam da saznam kako je Connecting tim svojom fenomenalnom organizacijom sastavio sledeći deo iste!
I za sam kraj teksta, ovaj program bih definitivno preporučio svim mladim ambicioznim ljudima – i onim neodlučnima – koji imaju dovoljno vremena i energije da rade, uče i druže se sa svojim vršnjacima kroz interaktivni rad sa Connecting timom i svojim mentorima.