Dan 1
Zdravoo, zovem se Emilija Mojić i dolazim iz Čačka. Za sebe volim da kažem da sam pravi knjiški moljac. Za kamp sam saznala kroz nagradu kada sam odabrana za mladog lidera u sklopu takmičenja učeničkih kompanija. Od kampa sam očekivala da se usavršim kao osoba, tačnije da shvatim šta to mene izdvaja od drugih, kao i da mi pomogne pri odluci o upisivanju fakulteta.
Do Sremskih Karlovaca mi je trebalo oko 3 sata i kada sam stigla srela sam neka poznata lica, pored toga vrlo brzo sam upoznala nove ljude. Kada smo kod upoznavanja to je reč koju sam danas najviše čula, jer je to ujedno i tema za današnji dan.
Što se tiče radionica bile su veoma zanimljive i dale su nam mogućnost da se svi međusobno upoznamo. Crtali smo jedni druge i sada postoji izložba naših umeća!
Nakon crtanja otišli smo u šetnju gde smo prvo pričali o raznim temama, a zatim igrali igru poveza koja je bila veoma zabavna, ali je iziskivala veliku količinu poverenja. Tada smo zapravo naučili da poverenje treba da predstavlja osećaj sigurnosti i smirenosti u odnosu sa nekim, da znamo da smo tu da pomognemo jedni drugima. Pored poverenja u prijateljskom i porodičnom odnosu smatram da je veoma važno i poverenje u radu. Potrebno je znati da imamo iste vrednosti, ili bar da imamo slične ciljeve u poslu koji obavljamo. Nakon toga smo imali večernje aktivnosti koje su meni bile najdraže i najzabavnije. Igrali smo igre imena, mafiju koja je potrajala kroz nekoliko partija (odustala sam posle prve). Zaključak ovog dana je DA SMO SE UPOZNALI hahahahha šalim se. Svako novo poznantsvo donosi razna iskustva.
Dan 2
Nakon prvog dana koji mi je prošao jako brzo osećam se još spremnija za nove izazove i aktivnosti. Nakon doručka počela je prva radionica koja je nosila naziv samospoznaja. Radionica mi je pomogla u smislu da sada mogu sebe da zamislim šta želim da budem, tačnije u kom smeru da idem. Sama radionica bila je veoma opuštajuća i prijatna tako da smo se svi u potpunosti prepustili. Nisam sigurna da li više volim same radionice ili kafe pauzu gde sa ostalima razmenjujem mišljenja o onome o čemu smo govorili ranije. Nakon kafe pauze radili smo na vrednostima, i to smo radili u parovima tako da smo mogli međusobno da se još više upoznamo. Nakon toga pravili smo vision board koji je po meni bio najzabavnija aktivnost, jer pored toga što smo mogli da pokažemo svoje ciljeve za budućnost, razvijali smo našu kreativnost. Za vreme same izrade sam se više raspričala sa ostalima, ali nema veze jer to je čar druženja, zar ne?
Nakon isteka vremena u grupama smo jedni drugima pokazivali svoje plakate i slobodno mogu reći da delim prostor sa veoma ambicioznim ljudima. Nakon toga sledila je tura trčanja po Karlovcima u vidu večernje aktivnosti kako bi bolje upoznali sam grad. Kao zaključak ovog dana mogu reći da sam stekla jasniju sliku o sebi, shvatila da je veoma zanimljivo raditi sa ljudima koji nemaju ista interesovanja kao ja jer jedni druge snažimo novim idejama.
Dan 3
Već je treći daan. Vreme baš brzo prolazi jer nisam ni trepnula a već smo na pola puta…
Prve radionice bile su uvod u projekat. Prvo smo podeljeni u timove za projekat. Nakon toga imali smo zanimljivo predavanje o samoj realizaciji projekta tj. šta je potrebno pre nego što započnemo sam projekat. Prvi zadatak bio je da zapravo sam naziv projekta raščlanimo i za svaku reč damo svoje viđenje. Tu smo zapravo naučili ko su NEET mladi i bazirali smo se na to kako možemo da im pomognemo da preokrenu svoj život. Jutarnje radionice bile su usmerene samom projektu, dok je drugi deo dana nosio avanture. Za današnji dan planiran je izlet na ostrvo Koh Chang, koje se nalazi na desetak minuta vožnje brodićem od Sremskih Karlovaca. Kada smo stigli na ostrvo imali smo puno slobodnog vremena, koje sam provela u razgovoru sa drugima, šetnja plažom i uspela sam da pronađem školjke. Vreme je prosto proletelo tako da je bilo vreme za povratak na kamp. Nakon pauze za večeru, igrali smo sjajnu igru koja se zove nuklearna katastrofa gde smo naučili koliko je važno da slušamo jedni druge i da ako se lepo raspodelimo uspeh brzo stiže. Nakon toga usledila je Just dance žurkana kojoj smo se super proveli i mogu vam reći da mi je bilo zabavno i da igram i da navijam. Zaključak dana je da svaki dan sa sobom nosi novu avanturu, gde ti treba da se prepustiš i dozvoliš životu da te kroz nju nosi!
Dan 4
Danas je već četvrti dan jedan od važnijih dana na kampu, ujedno i najzahtevniji. Danas smo ceo dan radili na projektu. Imali smo predavanje o tome kako se rade projekti, kako se radi brainstorming, šta je feedback i šta je to prototip i kakvi se postoje. Sve ovo smo kasnije radili i praktično u timovima. Podeljeni smo tako da smo svi sa našim drugačijim idejama i pogledima o određenom problemu uspeli da napravimo sjajne prototipe. Nije bilo lako, tada smo i naučili da se posao ne radi iz prve i da treba da pređemo brda i planine kako bi uspeh obgrlili oberučke. Uveče smo imali najzabavniju večernju aktivnost koju sigurno nikada neću zaboraviti. Igrali smo nemoguću misiju. Mislim da sam tek tada uvidela koliko sam se zapravo zbližila sa svima iz kampa, koliko značimo jedni drugima i koliko je to jedna luda ekipa! Mi smo uspeli da završimo našu misiju i da se pritom smejemo do te mere da nas obrazi zabole. Naravno da je nakon toga usledila opšte poznata igra mafija, koja je trajala jaaaaaakoo dugo. Zaključak ovog dana je da nikada ne treba odustajati, jer te moža baš posle ove planine čeka uspeh.
Dan 5
Danas je bilo upoznavanje sa mentorima. Sve što ću reći je da je ovo bio jedan od najboljih dana u mom životu. Pre samog upoznavanja sa mojom mentorkom imali smo priliku da upoznamo sve mentore. Čula sam dosta toga o samom fakultetu koji želim da upišem, mnoge zanimljive stvari iz raznih oblasti, dobila nove ideje za snimanje radio emisija… Spajanje sa mentorima bilo je veoma zanimljivo, svi smo dobili svoje brojeve i kordinate gde treba da stanemo, bili smo raštrkani svuda po Sremskim Karlovcima. Nakon nekog vremena moja mentorka me je pronašla. Vi niste bili svesni moje sreće kada sam ugledala ko je to. To je bila devojka koju sam od početka želela i nadala se da će baš ona biti ta sa kojom ću raditi u narednom periodu. Sat vremena kojih smo imale na raspolaganju provele smo u priči i bilo nam je premalo. Bila sam srećna kada sam čula da su i ostalima mentori odlično legli i svi smo zaista zahvalni ekipi Connectinga koja nas je tako dobro spojila. Kasnije smo svi zajedno još pričali i na kraju smo morali da se rastanemo…
Uveče smo bili svi zajedno i pričalii o svemu i svačemu, a potajno se spremali za rastanak. Zaključak dana sada zaista verujem u sudbinu jer je jedino sudbina mogla ovako dobro da nas spoji.
Dan 6
Ovo pišem sigurno dvadesetak dana kasnije jer mi je trebalo mnogo da mi se slegnu utisci. Da napomenem da se još uvek dopisujemo i planiramo zajedničko viđanje!. Poslednjeg dana smo pričali jedni drugima naša mišljenja i napravili mrežu prijateljstva. Još uvek držim kanap na ruci. Ja sam otišla među prvima sa punim srcem. Smatram da me je ovaj kamp potpuno promenio kao osobu. Sada imam potpuno drugačije vrednosti i pogled na svet. Pored toga imam mnogo nezaboravnih uspomena i puno dobrih ljudi koje sam upoznala. Da mogu kamp bih ponovila još hiljadu puta!
