Šta možemo da naučimo od Finske? - Connecting | Karijerno savetovanje, Kampovi & Treninzi

Da li ste znali da se finski edukativni sistem smatra jednim od najboljih u svetu?

Svetski ekonomski forum njihov osnovnoobrazovni sistem ocenjuje kao najbolji u svetu. PISA (Programme for International Student Assessment), program koji se bavi međunarodnim poređenjem nacionalnih obrazovnih sistema, godinama unazad Finsku stavlja u sam vrh u oblasti matematike, nauke i jezika.

Ovo verovatno nije preveliko iznenađenje; Finska je razvijena, finansijski stabilna zemlja koju su ratovi zaobišli. No, ovo se može reći i za neke druge evropske zemlje koje ne mogu da se pohvale ovakvim ocenama kada je obrazovanje u pitanju. To je zato što je Finska izgradila potpuno nekonvencionalni sistem obrazovanja koji daje neverovatne rezultate.

Šta je to što finski obrazovni sistem čini posebnim?

Ako bi morao da se da kratak odgovor, glasio bi: „Fokus na učenicima i saradnji između njih“.

Ali ako vas tema obrazovanja zanima, interesovaće vas opširnije objašnjenje. Stoga, evo nekoliko najvažnijih karakteristika finskog obrazovnog sistema:

U Finskoj ne postoje standardizovani testovi – U Finskoj znaju da je svako dete „priča za sebe“ i da je besmisleno međusobno porediti decu. Akcenat je na saradnji umesto na takmičenju, a za testove se veruje da podstiču kompetetivnost. Stoga, ne postoje testovi i ne postoji ocenjivanje. Jedini test koji učenici polažu je po završetku srednje škole, a uspeh na njemu je od značaja za upis na fakultet. To ipak ne znači da se napredak deteta ne prati. Napredak učenika prati učitelj/nastavnik oslanjajući se na individualizovani pristup. Dete se ne ocenjuje ocenom, već se vrši evaluacija njegovog razvoja.
U Finskoj je obrazovanje orijentisano na praksu – Obrazovni nivoi se ne razlikuju posebno od onih koji postoje u srpskom obrazovnom sistemu. I Finska ima osnovnu i srednju školu, kao i fakultete, ali se fokus ovih nivoa razlikuje od onog u Srbiji.
U osnovnu školu kreću kad i naša deca, sa 7 godina, ali prvih šest godina nemaju nikakvo ocenjivanje, ni domaće zadatke. Ovo, takozvano bazično obrazovanje, traje 9 godina, 190 dana godišnje. Nakon njega, značajna većina (oko 90%), odlučuje se za jedan od dva puta koje nudi srednjeobrazovni sistem – generalni ili profesionalni. Oba traju po tri godine, ali je generalni fokusiran na različite predmete koje deca biraju (a biraju i svoje rasporede), dok je profesionalni orijentisan ka konkretnim profesijama i sticanju kompetencija za njih, a uključuje i praksu. I na nivou fakulteta postoji slična dihotomija. Univerziteti su ili okrenuti ka nauci i istraživanjima, ili ka primenjenoj nauci, odnosno primeni znanja u praksi.
Nastavnici su poštovani (i s razlogom) – Učitelji i nastavnici u Finskoj uživaju poštovanje koje su nekad imali ovi pozivi i u Srbiji. Navodi se da je učiteljska struka cenjena kao doktorska ili advokatska. Ovo je, naravno, posledica činjenice da se obrazovanje visoko ceni i poštuje u ovoj zemlji, ali postoje i dodatni faktori zbog kojih roditelji u Finskoj poklanjaju svoje poverenje profesorima. Naime, za učitelje/nastavnike/profesore, biraju se oni pojedinci koji su se rangirali kao 10% najboljih u klasi. Većina njih ima master diplomu, a za učitelje u osnovnim školama ona je i obavezna. I svi edukatori u formalnom sistemu nastavljaju svoj profesionalni razvoj: u obavezi su da dva sata nedeljno posvete profesionalnom usavršavanju.
Finci veruju u jednakost – Sva deca, bez obzira na njihove pojedinačne kapacitete, fizički i mentalni razvoj, imaju jednako pravo na obrazovanje i jednak tretman u školi. Svi se obrazuju u istoj učionici, a deci sa atipičnim razvojem omogućena je dodatna pomoć zahvaljujući dodatno angažovanim stručnjacima koji su sami morali proći dodatnu godinu edukacije ne bi li naučili kako da pomognu učiteljima tokom nastave. Osim toga, edukatorima se samo daju smernice u pogledu kurikuluma, ali oni su ti koji odlučuju kako će organizovati svoje časove i kakvu će metodologiju koristiti, zbog čega mogu da se prilagode različitim grupama. Edukatori se praktično oslanjaju na učenje zasnovano na projektima jer daje više slobode učenicima i omogućava im da obrazovanje prilagode sebi.
Finci veruju u balans – I to u svakom smislu. Balans između rada i odmora podrazumeva da se tokom osnovne škole dnevno provodi svega 3-4 sata u školi i za to vreme deca imaju više od sat vremena odmora (i besplatan obrok!). I ne samo deca, učitelji i nastavnici na časovima provode najviše 4 sata dnevno. Balans između ličnog i profesionalnog razvoja se odnosi na činjenicu da, pored mogućnosti da biraju svoje predmete i profesionalno usmerenje, učenicima konstantno na raspolaganju stoje psiholozi, pedagozi i savetnici. Tradicionalni domaći zadaci ne postoje, pa deca imaju više vremena za rekreaciju, druženje i uživanje u prirodi (što Finci obožavaju).
U Finskoj škola ne služi samo sticanju znanja – Pre nego što postanete defanzivni i kažete kako se u svakoj školi stiču drugari i razvijaju komunikacijske veštine, prekinućemo vam tok misli ovime – u finskim školama se dešava mnogo više od toga i sve se sistematski podstiče. Nekonvencionalni sistem učenja podrazumeva razvijanje mekih veština poput kritičkog mišljenja, komunikacije, timskog rada, na mnogo višem nivou od onoga koji se postiže kada se razvoj ovih veština ostavi samo za slobodno vreme i spontano nastale situacije. U mnogo većoj meri nego u školama koje su nama bliske, omogućava se „pronalazak sebe“. Time što učenici donose odluke o svom obrazovanju i, u skladu sa tim biraju predmete i organizuju sopstveno vreme, oni daju sebi prostora da istražuju opcije i otkrivaju šta umeju i šta vole da rade. Finske škole su sebi postavile kao cilj da DECA BUDU SREĆNA, te da odrastu u ljude koji vole svoj posao.

Za obrazovanje u Finskoj se kaže da je takvo da ne tera učenike da uče, već da stvara uslove da učenici „teraju“ nastavnike da ih uče ono što ih zanima. Učenici kroje svoju budućnost, preuzimaju odgovornost za svoje obrazovanje i odrastaju u srećne i uspešne ljude.

Čini se da od Finske može svašta da se nauči.

Autorka teksta: Jelena Milošević

Izvori:

Leave a Reply Cancel reply